Nova godina kao pesma neizgovorenim željama
Dok sat zadrhti na poslednjoj sekundi decembra, oseti se onaj nemir koji nosimo čitave godine - želje koje nismo imali hrabrosti da izgovorimo, snovi koje smo zaboravili da sanjamo na glas. Nova godina je savršeni trenutak da napišemo pisma tim neizgovorenim željama, čak i ako nikada ne stignu do adrese. Jer pisanje je čin hrabrosti: priznanje da još postoji deo nas koji veruje u čuda.
Pismo sebi iz budućnosti
Zamisli da si na trenutak ti taj ko će pročitati pismo - tog sebe u poslednjem danu januara. Šta bi ti rekao? Možda: „Sećaš li se koliko si puta bio na ivici, pa si ipak napravio korak?“ Ili: „Nije sramota tražiti pomoć, već ne biti dovoljno hrabar da se otvoriš.“ Upravo u toj perspektivi leži moć pisma: ono briše vreme i pruža drugu priliku za razumevanje sebe.
Reči koje oslobađaju
Nije važno koliko lepih reči pronađeš. Važno je da one budu iskrene. Da napišeš ono što osećaš, a nisi smeo da pustiš iz srca: strahove, snove, želje, zahvalnost. Te reči, kada ih vidiš na papiru, prestaju da upravljaju tobom i postaju tvoj izbor.
Ritam pisanja, koraci ka promeni
Nije potrebno da napišeš roman. Čak ni paragraf nije obavezan. Jedna rečenica može promeniti čitav tok misli. Svake večeri, tokom prvog meseca, napiši jedno pismo - sebi, drugu osobi ili svetu. Prati ritam pisanja i primeti promene u sebi dok ti reči postaju saveznik, ne neprijatelj.
Novo poglavlje pisano rukom hrabrosti
Kad zatvoriš poslednje pismo, okreni stranicu. Ne datum na kalendaru, već stranicu svog srca i uma. Tu počinje novo poglavlje. Ono koje si sam ispisao, reč po reč. I možda ono najvažnije - naučio si da veruješ u moć sopstvenih reči.
Aktuelna ponuda: aktuelna ponuda za doček uz Cecu. Rezervacije na 062/111-22-33.
Želje koje se ne dele
Postoji razlika između onoga što se kaže naglas u ponoć i onoga što se stvarno želi. Prvo je za sto, drugo za sebe. I gotovo uvek je drugo važnije.
Ne mora se deliti ni sa kim. Želje koje traže publiku najčešće se i ne ostvare, jer su i postojale zbog nje.
Zašto se pišu, a ne izgovaraju
Napisano stoji. Izgovoreno u ponoć, među hiljadu ljudi i uz muziku, nestane do jutra. Ako ti je neka želja stvarno važna, zapiši je negde gde ćeš je naći u martu.
Tada ćeš videti da li je bila tvoja ili je bila deo raspoloženja te noći. I jedno i drugo je korisno znati.
Jedna po jedna
Liste od deset želja se ne ostvaruju, jer se čovek u januaru ne menja deset puta. Jedna stvar, dovoljno konkretna da se prepozna kada se pojavi, radi bolje od cele strane.
Kada ne znaš šta želiš
I to je odgovor. Ne znati nije isto što i biti izgubljen, nego znači da priča još nije zatvorena. Najveći deo onoga što ti se dogodilo ove godine ionako nije bio na tvojoj listi.
Ako ove godine nemaš plan, neka jedino obećanje bude da ostaneš sa sobom i kada ti nije jasno kuda dalje.
Pismo koje se ne šalje
Postoji vrsta pisma koja postoji samo da bi se napisala. Ne šalje se, ne pokazuje i nema adresata. Ipak radi, jer se pisanjem nešto zatvori što razgovorom ne bi.
Ako ti u toj noći dođe da nekome nešto kažeš, a znaš da nećeš, napiši i ostavi. Efekat je isti, a rizika nema.
Gde se to čuva
Bilo gde, samo ne u glavi. Napisano stoji, izgovoreno u ponoć nestane do jutra. Ostavi negde gde ćeš naići u proleće - tada ćeš videti da li je bilo tvoje ili je bilo deo raspoloženja te noći, a i jedno i drugo je korisno znati.
Jedna po jedna
Liste od deset želja se ne ostvaruju, jer se čovek u januaru ne menja deset puta. Jedna stvar, dovoljno konkretna da se prepozna kada se pojavi, radi bolje od cele strane.
Ako ne znaš koja bi to bila, i to je odgovor. Ne znati nije isto što i biti izgubljen, nego znači da priča još nije zatvorena.
Najvažnije nije da se ostvari, nego da si bar jednom u godini seo i priznao sebi šta zaista želiš. To se ne dešava samo od sebe, i zato poslednja noć decembra ima smisla.
Poslednja noć decembra je jedina u godini u kojoj se takvo pismo piše samo od sebe, bez truda i bez povoda. Zato vredi ostaviti joj malo tišine.